Винарија Амбелос,
Недавно свечано отварање винарије Амбелос манастира Копорин у Великој Плани, непун сат вожње удаљене од Београда, значајан је допринос јачању винске културе и винског туризма Шумадије и Србије.
Одавно је познато да су српски манастири у недрима својих подрума вековима узгајали одлична вина. Али, недостатак средстава, технологије, опреме и још много тога, довео је до тога да врхунска манастирска вина буду доступна тек мањем броју винољубаца. Но, времена се очигледно мењају, па и приступ Српске православне цркве овој теми. Све већи број младих, врхунских стручњака сарађује с манастирима.
Винарија Амбелос манастира Копорин отворила је широм врата свог винског подрума за посетиоце
Винарија Амбелос, након неколико наступа последњих година на винским фештама, широм је 11. октобра отворила двери потпуно новог и готово до савршенства довршеног објекта. То је донекле био очекиван след најава епископа пожаревачко-браничевског и смедеревског Игњатија Мидића, када је на једном од београдских салона вина представио њихов чудесан прокупац.
Управо ова сорта, уз неколико интернационалних, чини већ поширок портфолио винарије Амбелос, који смо имали прилике редом да пробамо: италијански ризлинг, рајнски ризлинг, тамјаника, шумадијска ружица од прокупца, мерло, прокупац, каберне совињон и специјална етикета Деспотова сабља, а све с новим, редизајнираним етикетама, врхунски технолошки одрађена вина.
Поред вина, која ће од сада бити доступнија потенцијалним купцима, посебну пажњу завређују лепо опремљена дегустациона дворана и терасе, с укупно око 80 места и очаравајућим погледом на зелене брегове Шумадије, затим ВИП сала на четвртом спрату конака за 25 људи и још једна дегустациона за готово исто толико гостију, те три луксузна апартмана и три двокревентне собе, што све заједно заокружује један од најкомплетнијих објеката винског туризма у Србији.
Иначе, назив Амбелос долази од грчке речи за виноград, а ова манастирска винарија је заправо попут некаквог шатоа окружена виноградима, од којих се онај посађен 2011. године простире на четири хектрара, док су лане посађена још два са сортама каберне фран, пино ноар и тамјаника.
– Обрађивати земљу Божји је благослов, јер је он ту земљу и дао човеку да се о њој брине и живи од тога – каже Владика Игњатије, велики познавалац вина и визионар читаве ове приче. – Ми данас живимо у једној сасвим другачијој цивилизацији, оној виртуелног света где људи више не желе да се баве пољопривредом јер више пара доносе индустрија и технологија. Немам ништа против, али мислим да је пољопривреда оно што чини наш живот. Зато сам и подигао овде виноград. Савремени човек има потребу за послом, али некако неће да то буде пољопривреда, превенствено зато што га нико није научио. Није доживео радост кад засадите нешто, па се бринете око тога, а то на крају да плод.
У манастиру Копорин леже мошти светог Деспота Стефана Лазаревића, па су у визуелном смислу израде логоа и етикета белих вина коришћени хералдички елементи из доба владавине овог српског властелина, попут змаја с обмотаним репом око врата, а за црвена вина слике древног новца и детаљи из манастира Манасија, где је деспот Стефан најверније приказан.